Прва представа на 54. Драмском меморијалу Петра Ризнича Ђађе изведена је у суботу 03. децембра.

Метаморфозе аутора Милоша Николића написано по угледу на Овидијово дело, али прилагођено данашњем глобалном свету са другачијим схватањима, али заједничким сталним страхом о пролазности живота и немогућности да се време врати.

Сарадња нешег професионалног театра “Петро Ризнич Ђађа“ са аутором драма Милошем Николићем почело је још тада када је овај театар постављен на сцену „Ковальох” и “Случај невине удовице“. Тај, сада 85. годишњи аутор, написао је и кратке приповетке о животу који је завршен, дуги су онолико колико изискује њихову суштину да би рекли оно шта желе да кажу.

Увек је предност када се аутор текста и режисер познају, зато што онда представу можеш водити срцем. Представа је стварана четири месеца са ансамблом у којем су 16 глумаца и 10 особа који помажу на бини.

Представа “Метаморфозе“ први дан Драмском меморијала гледала је препуна сала у крстурском Дому културе. Биле су то кратке приповетке-комедије пресликане у свакодневни живот у којима су се посматрачи могли пронаћи.

Режисеру Славку Оросу се посрећило да се између 16 глумаца нашли и потомци крстурских некадашњих глумаца. То је Марија Зазуљак Харди, ћерка Михајла Зазуљака, Владимир Варга, син Михајла Верге. На бини су били заједно глимац Мирослав и његова мајка Снежана Малацко, Ксенија и Михајло Бођањец, који није глумио 50 година пошто је био музичар, Андреј Орос чији је отац Славко Орос глумац и режисер, Јаким Винаји, Адриана Нађ Барна, Ненад Кањух, Иван Емејди, Силвија Малацко, Емил Њаради, Бладимир Нађ, Ребека Планчак, Андреја Штефанко.

Преузето са Рутенпреса