• Дом културе Руски Крстур
  • 025/703-357
  • dk.kerestur@gmail.com
logo_140320_3logo_140320_3logo_140320_3logo_140320_3
  • Насловна
  • О Дому културе
    • Историјат
    • Делатност
    • Финансирање установе
    • Секције
  • Манифестације
  • Документа
  • Галерија
    • 2022.
    • 2021.
    • 2020.
  • Контакт
  • Јавна набавка

Дан Русина

  • Почетна
  • Актуелности
  • Дан Русина
Срећан Дан Русина
17. јануара 2021.
Још један нови видео нашој деци
9. фебруара 2021.

Дан Русина

17. јануара 2021.
Категорије
  • Актуелности
Ознаке

Русини на територији данашње Србије живе преко 260 година. У њиховој богатој традицији 17. јануар 1751. године остао je забележен као посебан датум.

Toгa дана je Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Био je то официјелни почетак данашњег Руског Крстура, најстаријег, највећег и најпознатијег насеља Русина у Војводини и Србији.

Taj дан je већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.Први русински досељеници су појединачно у Бачку почели пристизати већ средином двадесетих година XVIII века, али тек попис из 1746. године сведочи о боравку већег броја русинских породица недалеко од Крстура.

Њихово насељавање je било повезано са општим приликама. Након окончања периода аустро-турских ратова 1739. године Хабсбуршка монархија je дошла у посед плодних, али готово пустих територија на тлу јужне Угарске. Тада je одлучено да се оне населе и привредно обнове. Међу народима који су пристигли и пустили корене на плодној војвођанској равници нашли су се и Русини.

Од предузимљивих житеља ова два бачка насеља, од почетних 350 породица и нових досељеника из старог краја Горњице, (горњих карајева Аустро-Угарске), временом се развила национална заједница Русина у Војводини.

По историјском пореклу Русини припадају Источним Словенима. У средњем веку Русинима су се звали сви житељи Кијевске Руси. Током столећа мењале су се границе и државе. У XIX веку овај етноним одређивао je све Источне Словене поданике Хабсбуршке монархије који су живели у Галицији и североисточној Угарској.

Русини за себе кажу да су Руснаци, a свој језик зову руски. Русини пишу ћириличним писмом. Ко зна русински с лакоћом може разумети све словенске језике, a посебно језике Карпатског ареала. Русини у Србији више од једног столећа на свом народном језику објављују књиге. Језик Русина у Србији данас се сматра најмлађим књижевним словенским језиком. Томе Русини треба да захвале делу Хавријила Костељника који je рођен 1886. године у Руском Крстуру. Био je један од најобразованијих и најпознатијих војвођанских Русина − свештеник, доктор филозофије, универзитетски професор и писац.

Данас у Републици Србији и њеној северној покрајини Војводини, Русини представљају малобројну, али по традицији и по својим културним карактеристикама, препознатљиву националну заједницу. Захваљујући двоиповековном постојању на овом простору јужног обода Панонске низије, војвођански Русини Србију сматрају за своју домовину. Истовремено Русини су и посредник у везама Србије са регијама и државама средње и источне Европе где се налазе и њихови историјски корени.

Подзелїц - Podeliti
0
Редактор (Уредник)
Редактор (Уредник)

Повезане вести

27. марта 2023.

Деца из Срема посетили су Дом културе


Опширније
13. марта 2023.

Успешно друго извођење представе ,,Метаморфозе“


Опширније
10. марта 2023.

На смотри су учествовали и посебни гости


Опширније

Промена језика

  • Руски язик
  • Српски језик

Архиве

Посета сајту

  • 23957Опатрене::
  • 16Хвильково на сайту::

Гледано

Архива – изабери месец

Категорије

© 2020 Дом културе Руски Крстур - Сва права задржана.